1 У Музеју историје Југославије у Београду чува се изузетно драгоцена и богата збирка фотографија, а само једна кутија, она под бројем 88, на пример, садржи 202 фотографије на којима су забележени догађаји везани за активности председника Јосипа Броза Тита од 25. априла до 22. маја 1958. године, што значи да се бар са седам фотографија документује сваки његов радни дан.

2 M. Ragon, En Yougaslavie l'art officiel est aussi l'art vivant, Arts , no. 849, Paris 27. 12. 1961.

3 G.C. Argan, Arhitektura i ideologija, у Studije o modernoj umetnosti , Beograd 1982, 190. О специфичним односима између уметничког дела и идеологије Алтисер је , касније , изнео много радикалније тезе по којима је „ свака пракса могућа само преко идеологије и унутар ње “, док је „ свака идеологија могућа само преко субјекта и за субјекте ,“ R. Močnik, Altiserova teza, Prelom , CSUb, br. 1, Beograd 2001, 12.

4 B. Groys, The Total Art of Stalinism , Avant–Garde, Aesthetic Dictatorship, and Beyond , Princeton University Press, New Jersey 1992, 35.

5 B. Groys, нав. дело, 39.

6 Слоган “нови реализам“ прихваћен је код нас тридесетих година у литератури и уметности групе Живот , а заступали су га тада водећи критичари: Милан Богдановић, Велибор Глигорић и Ђорђе Јовановић. „У књижевности НОБ-а нашла се понешто ублажена авангардна компонента, коју откривамо у песмама О. Давича насталим у рату и у првим послератним годинама, затим у заробљеничким песмама М. Дединца, у ратним и поратним песмама Д. Матића и А. Вуча,” J. Deretić, Kratka istorija srpske književnosti , Beograd 1990, www.rastko.org. yu/knjizevnost/jderetic_knjiz

7 B. Groys, нав. дело, 9.

8 B. Groys, нав. дело, 8–9.

9 G. Debord, Društvo spektakla , Arkzin, Zagreb 1999, 151.

10 Исто , 36.

11 Х . Арент , Извори тоталитаризма , Београд 1998, 24.

12 C. Greenberg, Avant–Garde and Kitsch , www. sharecom. ca/greenberg/kitsch

13 А. Митровић, Ангажовано и лепо, Уметност у раздобљу светских ратова 1914–1946, Београд 1983, 208. У новим тумачењима тоталитаризма посебно се издваја теза Емилија Ђентилеа (E. Gentile, The Sacralisation of Politics: Definitions, Interpretations and Reflections on the Question of Secular Religion and Totalitarianism ), који, између осталог, тврди: “The term ‘totalitarianism' can be taken as me­aning: an experiment in political domination undertaken by a revolutionary movement , with an integralist conception of politics, that aspires toward a monopoly of power and that, after having secured power, whether by legal or illegal me­ans, destroys or transforms the previous regime and con­structs a new state based on a single–party regime , with the chief objective of conquering society . That is, it seeks the subordination, integration and homogenisation of the go­verned on the basis of the integral politicisation of existence , whether collective or individual, interpreted according to the categories, the myths and the values of a palingenetic ideology , institutionalised in the form of a political religion , that aims to shape the individual and the masses through an anthropological revolution in order to regenerate the hu­man being and create the new man , who is dedicated in body and soul to the realisation of the revolutionary and im­perialistic policies of the totalitarian party. The ultimate go­al is to create a new civilisation along ultra–nationalist lines,” R. Griffin, The palingenetic political community: rethinking the legitimation of totalitarian regimes in inter–war Euro­pe , Totalitarian Movements and Political Religions , Winter 2002, Vol. 3, No.3, 24–43, www.brookes.ac.uk/schools/humanities/staff/hirg.html

14 L. Manovich, The Engineering of Vision from Constructi­vism to Computers, www.manovich.net/; P. Galvez, Port­rait of the Artist as a Monkey–Hand, October, 93, Summer 2000, 109–137.

15 A. Dejneka, Iz pisma sovjetskih umetnika i naučnika , Jugosla­vija – SSSR, br. 2, Beograd 1945, 35. 16 М. Тодић, Немогуће, уметност надреализма , Музеј примењене уметности, Београд 2002, 44.

18 О једној имплицитној аутокритици, NDIO , бр. 2, Београд 1932, 10.

19 Nerazumevanje dijalektike, odgovor na kritike Merina i Galogaže, NDIO , br. 3, Beograd 1932, 3.

20 Ове фотографије су део поклона госпође Јелене Јовановић Музеју примењене уметности у Београду.

21 Р. Вучковић, Српска авангардна проза , Београд 2000.

22 Nadrealizam danas i ovde, br . 2, и br. 3, s.p; Stožer, бр. 10, 11, 12, Beograd 1932, 296, 301, 316.

23 Street Art of the Revolution, Festivals and Celebrations in Russia 1918–33, ed. by V. Tolstoy, I. Bibikova, C. Cooke, London 1990, 222.

24 Исто, The History of Decorating Gorky Park , 216.

25 M. Rowell, Constructivist Book Design: Shaping the Prolet­arian Conscience, in The Russian Avant–garde Book 1910– 1934 , The Museum of Modern Art, New York 2003, 55.

26 J. Popović, Fotomontaža kod nas , Stožer , br. 7–8, Beograd 1932, 238–239. Више о фотомонтажи у српској међуратној уметности в. М. Тодић, Историја српске фотографије 1839–1940 , Београд 1993, 95–96.

27 N. Gurianova, A Game in Hell, hard work in heaven: Decon­structing the Canon in Russian Futurist Books, in The Russian Avant–garde Book 1910–1934 , The Museum of Modern Art, New York 2003, 25.

28 Ђ. Јовановић, Реализам као уметничка истина, у Студије и критике , Београд 1949, 5.

29 B. Groys, нав. дело , 21. У модел понашања авангардног уметника улази и одсуство политичке, али и естетске толерантности, па су неки јавно износили оптужбе на рачун неистомишљеника захтевајући од нове власти да их казни, Исто, 23; И на примеру српских надреалиста може се говорити о тачности познатог Арагоновог запажања да се „револуционарни интелектуалац појављује најпре и пре свега као издајица класе из које потиче“, W. Benjamin, Pisac kao proizvođač, u Eseji , Beograd 1974, 113.

30 Љ. Димић, Агитпроп кулрура, Агитпроповска фаза културне политике у Србији 1945–1952, Београд 1988, 233; И. Хофман, Комитет за културу и уметност при Влади ФНРЈ, Архив , бр. 2, Београд 2001, 42–48. Од 1945. године о блиским и интензивним везама са Русијом бринуло је Друштво за културну сарадњу Југославија–СССР, које је издавало и истоимени часопис до 1949. године, Љ. Димић, нав. дело, 165–171.

31 F. Hlupič, Umetnička fotografija danas, Fotografija , br. 3, Beograd 1949, 38.

32 A. Gerasimov, Protiv formalizma – za visoku idejnu umet­nost, Jugoslavija – SSSR , br. 27, Beograd 1947, 13, 15.

33 Ч . Попов , Тоталитарното изкуство , София 2004, 212– 215.

34 J. Imširović, Od staljinizma do samoupravnog nacionalizma , Beograd 1991, 14–15, 25.

35 „ Комисија за агитацију и пропаганду “ је упутила захтев Народној техници , којој припада и фотографија , „ да унесе више политичности у своје организације . Треба схватити да је наш задатак не само развијати агитацију за наш савез , већ још више служити агитацији и пропаганди наше друштвене стварности ...“, Fotografij а , бр . 9–10, Beograd 1949, 124.

36 Druga savezna izložba umetničke fotografije Saveza foto i kinoamatera Jugoslavije, Fotografija , br. 1, Beograd 1950, 19. Чланови жирија су били : Ото Бихаљи – Мерин , Бранко Шотра , Миша Павловић , Јара Рибникар , Славко Њагул , Фран Хлупич , Славен Смодлака , а награђени су : Тошо Дабац , Славко Смолеј и Милан Павић , Исто , 20.

37 Љ . Димић , нав . дело , 195–197.

38 А . Д ., После V конгреса КПЈ , Фотографија , бр .2, Београд 1948, 17, Оснивање Савеза фото - аматера Југославије , 15 година Народне технике , Фото - кино ревија , бр . 9, Београд 1961, 9.

39 Ј . Поповић , Идејност даје крила талентима , Уметност , бр . 1, Београд 1949, 8. „ Естетика соцреализма је само за оне који гледају споља еклектицизам , јер они виде само спој разнородних стилова , а игноришу високе идеолошке квалитете као ' идејност ' и ' народност “, B. Groys, нав . дело , 49.

40 Љ . Димић , нав . дело , 213.

41 Љ . Димић , нав . дело , 177. “ Ми кажемо да је филм најпопуларнија уметност у Совјетском Савезу ”, S. Ajze­nštajn, Film, Jugoslavija – SSSR , br. 6, Beograd 1946, 14.

43 J. Bosnar, O zadacima fotoamaterstva u našoj zemlji, Fotografija , br. 1, Beograd 1948, 1–2.

44 J. Ž. (Ž. Jeremić), Osnovan je Savez fotoamatera Jugoslavije, Fotografija , br. 2, Beograd 1949, 18.

45 A.D., Posle V kongresa KPJ, Fotografija , br. 2, Beograd 1948, 17.

46 E. Šinko, Buržoaski objektivizam i partijnost, Fotografija , br. 5, Beograd 1949, 65.

47 A.D. нав . дело , 18. Размере организације Народне технике могу се приближно сагледати из посвете у a лбуму фотографија који су чланови Фото - клуба Београд поклонили Јосипу Брозу Титу 1. маја 1961. године . У посвети се каже : „ Драги друже Тито , (...) Поносни смо што смо за протеклих петнаест година успешно извршили задатке у области техничког васпитања (...) за то време је више од 840.000 грађана завршило разне техничке курсеве . Данас , више од пола милиона наших активних чланова окупљених у више од 3.500 клубова и друштава , заједно са свим осталим радним људима наше земље бори се за извршење новог петогодишњег плана привредног и друштвеног развитка ...“, Музеј историје Југославије , Београд , Албум 567.

48 „ Сазнали смо да Друштво фотоаматера Загреба ( или Хрватске ) намерава да организује изложбу уметничке фотографије у иностранству , без сагласности Комитета . Молимо вас да интервенишете и да поново упозорите и Друштво фотоаматера и остале заинтересоване да без сагласности Комитета за културу и уметност не могу одржавати културне и уметничке везе са иностранством . Поготову се не могу слати у иностранство изложбе и сл . без жирирања и без одобрења . У овом конкретном случају , то је тим теже , што би , према информацијама које смо добили , наша земља на тој изложби била репрезентована псеудоуметничким фотографијама , нимало карактеристичним за време у коме живимо и , углавном , невезаном за наша најактуелнија збивања . У сваком случају молимо да испитате целу ствар и да подузмете што је потребно . СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ !“ Писмо су потписали : секретар комитета за кул - туру и уметност Владо Мађарић и члан Комитета Меша Селимовић , Београд 9. август 1946, Архив Југославије , Фонд . бр . 314, фасц . 22. У писму Министарства просвете НР Србије из 1946. године , упућеног Среском народном одбору , стоји : „ У циљу евидентирања и планирања културно - уметничких веза са иностранством Комитет за културу молио вас је у више махова да ни ви ни ваше подручне установе не општите са иностранством самостално него преко Комитета или са знањем и одобрењем Комитета (...) Десило се да је један уметник без знања Комитета отишао на гостовање у иностранство . Таква анархичност штетна је како по стварање и спровођење јединственог плана , тако и по углед наше земље , јер се због тога добија утисак неорганизованости . Молимо вас да поново скренете пажњу свим својим подручним установама на све ово , као и да Комитету пошаљете текст којим сте установама скренули пажњу на ову директиву , а и попис установа којима ћете овај распис упутити “, Архив Југославије , Београд , Фонд бр . 314, фасц . 22. Комитет за културу и уметност је организовао , у сарадњи с Америчким комитетом за помоћ Југославији , исте 1946. године , снимање југословенских народних песама . Одабрао је шеснаест композиција и то борбених народних песама , оригиналних композиција из времена Народноослободилачке борбе , Исто .

49 A. Flaker, Sovjetski masovni Gesamtkunstwerk, Lica , br. 7, Sarajevo 1989, 10.

50 У оквиру завршне приредбе на стадиону ЈНА у Београду , прву штафету младости предао је „ Другу Титу председник ЦК Народне омладине Југославије Мика Трипало “, Музеј историје Југославије , Београд , Фонд В –7– а ; к . 1958.

51 E. Štajhen, Važno je ono što umetnik oseća, Foto-kino revija , br. 1, Beograd 1958, 6–7. Када је 1963. године одржана у Москви , Лењинграду , Кијеву и још неким градовима изложба југословенске фотографије критичари су били разочарани и збуњени јер су очекивали „ да на изложби виде , пре свега , снимке који би ликовним фотографским језиком одражавали узаврели живот југословенских народа ...“, Jugoslovenski drugovi obradovali su nas svojom umetnošću, „Sovjetskoe foto“ o izložbi jugoslovenske izlož­be u SSSR-u, Foto-kino revija , br. 10, Beograd, 1964, 13.

52 I. Bibikova, The Design of Revolutionary Celebrations, у Street Art of the Revolution, Festivals and Celebrations in Russia 1918–33, 17–29.

53 На крају једног фотографског албума поклоњеног председнику Титу 1. маја 1961. године, писало је: „Фотографије снимили и албум припремили чланови Фото-клуба Савеза Југославије, Фото-клуба Београд, од почетка параде до 10.30 часова“, Музеј историје Југославије, Београд, Албум бр. 567. Исту параду, али из атипичног аспекта, снимио је и Душан Макавејев, члан Кино-клуба Београд, што је изазвало оштру критику централизоване партијске мреже у култури.

54 Списак предузећа, установа, организација и појединаца којима су упућене фотографије (...) 25. мај, 1954. године, Музеј историје Југославије, Београд, Фонд. В–7–а; к. 1954–1956.

55 M. Macarol, Karakter i istoriska uloga naše žurnalističke fotografije, Fotografija , br. 7, Beograd 1950, 91. Мото овог поглавља преузет је из текста „Мајаковски о фотографској уметности“, Foto-kino revija , бр. 11, Beograd 1963, 4.

56 G. Debord, нав. дело, 40.

57 M. Macarol, Karakter i istoriska uloga naše žurnalističke fotografije, 91.

	Христифор Настасић, Монтажно одељење у фабрици Олт у Осијеку, 1950. Hristifor Nastasić, Assembly Shop in Olt Factory in Osijek, 1950

58 „Наша армија је добила племенити задатак да бди над мирним стваралачким радом трудбеника града и села“, рекао је начелник Генералштаба Коча Поповић, у Величанствена парада јединица Југословенске армије пред маршалом Титом, Борба , 10. мај, 1947.

59 Ч. Попов, Тоталитарното изкуство , 131, 265–266.

60 У “Предлогу за организацију прославе Првог маја“ у Москви 1920. године , који је дао А. М. Ган било је предвиђено да тргови добију називе из уметности и науке, па је Географски трг, на пример, био декорисан великим глобусом, May Day Celebrations 1920 у Street Art of the Revolution , 125.

62 A. V. Lunacharsky, Lenjin on Monumental Propaganda u V. Tolstoy, Art born of the October Revolution, Street Art of the Revolution, 13; N.P. Izvenkov, The First Day of May 1925, у Street Art of the Revolution , 161.

63 У поворци у Београду учествовало је око 200.000 трудбеника, Борба , 3. мај 1947.

64 E. MekKlintok, Imperija mekih sapuna: rasizam robe i imperijalni advertajzing, Prelom , br. 1, CSUb, Beograd 2001, 77.

65 P. Kenez, The Birth of the Propaganda State : Soviet Metho­ds of Mass Mobilization 1917–1929 , Cambridge University Press, Cambridge 1985, 7.

66 M. Ilić, Filmografija jugoslovenskog filma 1945–1965 , Institut za film, Vol. 1, Beograd 1970.

67 G. Debord, нав. дело , 39.

68 О. Бихаљи–Мерин, Поводом слике Боже Илића Сондирање терена на Новом Београду, Борба , 09.01.1949, 6, у L. Merenik, Ideološki modeli: srpsko slikarst­vo 1945–1968 , Beograd 2001, 32.

69 S. M. Ajzenštajn, Montaža atrakcija , Beograd 1964, 82. “Утицај совјетског филма може се сагледати тек ако се зна колико је масовно гледан. Најчешће и најдуже присутан на репертоарима наших биоскопа, дистрибуиран од стране државе и до најзабитијих биоскопа и кинематографа, пропагиран и хваљен, са организованим посетама, он је пунио биоскопске дворане. У појединим годинама био је и по десет пута више гледан од домаћег филма (као 1947),” Љ. Димић, Агитпроп култура , 179.

70 L. Dickerman, Camera Obscura: Socialist Realism in the Shadow of Photograpy, in October 93, Summer 2000, 152.

71 Исто.

72 Према партијским директивама приредбе су користиле одломке совјетске књижевности или дела из периода НОБ-а, а програм је био следећи: 1. химна, 2. рецитације, 3. певање или музика, 4. позоришни комад, док је све што не доприноси васпитању требало изоставити, Љ. Димић, Агитпроп култура , 138.

74 “На фотографијама наших фоторепортера који обилазе сељачке радне задруге нaјчешће видимо мотив орања трактором, као да је то једино и чак најкарактеристичније за једну социјалистичку радну задругу у нашој земљи. Трактор сам по себи не значи ништа. Њега је управо створио капитализам и поседује га свака капиталистичка фарма. Значи, ту нема ничег социјалистичког (…) Ако из живота једне радне задруге приказујемо новосаграђене објекте, живот у њиховим просторијама; библиотекама, црвеним кутићима, ако приказујемо систем рада, фолклорне групе, певачке хорове, приредбе и разне састанке – онда нико неће помислити да су то фотографије са неке капиталистичке фарме, где свега тога нема, јер ће да осети да је то један нови живот који се води у нашем селу, живот који је тесно везан са животом свих нас, трудбеника наше нове социјалистичке заједнице,” М. Macarol, нав. дело, Fo­tografija , br. 7 Beograd 1950, 92.

75 Главни штаб омладинских радних бригада на градњи омладинске пруге Шамац–Сарајево послао је извештај Комитету за културу и уметност при Влади ФНРЈ о раду сликара и вајара који су боравили на прузи од 1. априла до 20. маја 1947. године. У групи од једанаест уметника била је и Даница Антић из Београда, која је водила ликовни кружок VIII секције, а Лебез Мирослав из Љубљане “успео је да организује рад ликовног кружока у коме је било 30 омладинаца. Један део њихових радова су већ објављени преко штампе”. За Владимира Новосела из Херцег Новог каже се да је, будући да има преко 70 година, “слабо покретан и да се у раду служи фотографским апаратом”, док Владимир Пинтарић из Загреба “није имао добар однос према другим сликарима”. У закључку стоји: “За све време њиховог боравка показало се да нису правилно схватили свој боравак на Прузи и нису све своје слободно време и могућности искористили за свој стваралачки рад”, Архив Југославије, Београд, Фонд. бр. 314, ф.И. На радној акцији Шамац – Сарајево, при свакој од 10 секција дуж огромног градилишта, био је и по један рукометни инструктор. Павле Мијовић, саветник за штампу у Југословенској амбасади у Москви послао је 1947. године обиман извештај Министарству иностраних послова, Одељењу за информације, о дискусијама поводом књиге Саветовање радника совјетске музике која представља “нов допринос марксистичколењинској теорији уметности и естетици”. У извештају стоји и да “ово решење ЦК Партије има такође огроман интерес за наше уметнике”, јер се “од уметника захтева идеолошка чистоћа у стваралаштву”, Архив Југославије, Београд, Фонд. бр. 314, ф. III.

76 М. Пијаде у J. Imširović, нав. дело , 24.

77 У посвети другу Титу још се каже: “Омладинска пруга Шaмац–Сарајево дуга је 242 километра. На прузи је изведено укупно 5,520.000 кубних метара земљаних радова и изграђено разних објеката, подигнуто 17 великих мостова укупне дужине 2.478 метара од којих је највећи Врандукт (1534 м)”. Даље се истичу едукативни аспекти овог грандиозног пројекта: “У бригадама је одржано 13.593 политичко-васпитних, популарно-научних и стручних предавања, приказан 41 филм са укупно 1.579 представа, које је посетило 774.938 градитеља и 1001 позоришна представа. Радило је 1.407 аналфабетских течајева са 19.073 неписмених, од којих је 87% научило читати и писати. Кроз 166 стручних и специјалних курсева и бригада прошло је 15.101 градитеља. На прузи је излазио дневник 'Борба на Омладинској прузи' у 24.500 примерака. Радио станица 'Омладинска пруга' дала је 756 часова говорног и 1.509 музичког програма. Омладинска пруга Шамац–Сарајево изграђена је у времену од 1. априла до 15. новембра 1947. године, 13 дана прије дате обавезе”, Музеј историје Југославије, Београд, Албум фотографија, бр. 371.

78 B. Groys, нав. дело , 52.

79 Програмом прославе рођендана Јосипа Броза Тита, „друга Председника“, било је предвиђено следеће: 1) 25. маја 1955. године у 17 сати, Предаја штафете другу председнику, Пријем званица, Приредба у Белом двору; 2) 28. маја исте године у 10 сати, Пријем пионира и народне омладине у Белом двору; 3) 30. маја исте године у 10 сати, Пријем радних колектива и масовних организација у Белом двору. „Свечаност поводом дочека Титове штафете почиње на стадиону ЈНА у 15.30 сати и траје до 19 сати, јер ће се уз предвиђени културно-уметнички програм вршити пренос са предаје штафете у Белом двору. Дочек штафете на стадиону ЈНА предвиђа се у времену од 16.10 до 16.30 часова. Одатле 8 носилаца штафете (6 републичких, ЈНА и граничара) крећу према Белом двору где стижу тачно у 17 часова. Време од 17 до 17.20 предвиђено је за предају штафета другу Председнику и краће поздравне говоре. Послије предаје штафете почиње пријем званица који траје до 18.15. У 18.15 чланови 'Партизана' дају приредбу која траје око 40 минута. У приредби учествује око 120 учесника, а у програму је предвиђено 10 тачака“... Белешка, Музеј историје Југославије, Београд, Фонд V–7–а; к. 1954–1956. Прва прослава Дана младости трајала је осам дана, од 17. до 25. маја 1958. године, а почела је „традиционалном студентском ноћном трком“ и завршила се свечаним дочеком „штафете младости“ на стадиону ЈНА, ватрометом на Београдском сајму и „великом забавом младих у свим халама Београдског сајма. На програму 'велике забаве' био је филм, забавна и музика за игру, циркус, концертни програм у извођењу ансамбала из главних градова наших република и истакнутих београдских уметника“, Програм прославе Дана младости у Београду, Музеј историје Југославије, Београд, Фонд V–7–а, к. 1958. На „Велику забаву младости у свим халама Београдског сајма 25. маја 1958. увечер биће позвано око 30.000 омладинаца (...) Савезни одбор за организацију прославе Дана младости позивље друга Председника и другарицу Јованку Броз и на ову забаву“, Белешка, Исто

80 R. Bart, Didro, Breht, Ejzenštajn, Prelom , br.1, CSUb, Beograd 2001, 266.

81 P. J. Marković, Beograd između istoka i zapada 1948–1965 , Beograd 1996, 419.

82 R. Bart, Didro, Breht, Ejzenštajn, 265.

83 S. M. Ajzenštajn, Montaža atrakcija , 33.

84 P. Roubal, Bodies in formation, Mass gymnastics under communism , Budapest , 2001, www. osa.ceu.hu/galeria

85 R. Bart, Didro, Breht, Ejzenštajn , 268.

86 A.D., Posle V kongresa KPJ, Fotografija , br. 2, Beograd 1948, 17.

87 О генези мита о хероју у тоталитаризму в. Ч. Попов, Тоталитарното изкуство , 190–230.

	Милан Павић, Хидроцентрала на Зети, 1954. Milan Pavić, Hydroelectric Power Plant on the River Zeta, 1954

89 Х. Гюнтер, Железная гармония, Вопросы литературы , Москва 1992, Но. 1, 27–41.

90 Представа рудара се први пут појављује на новчаници чија је вредност била највећа, 1000 динара, да би у каснијим издањима била варирана са апоенима од 10 динара, В. Томић, С. Цвијан, Новчанице Југославије 1918– 1997 , Београд 1997, 79–104.

91 „Слика Алије Сиротановића из Брезе никада није била на парама. То је био несрећник Ариф Хералић из Зенице, усликао га фоторепортер 'Борбе' Н. Бибић 1954. године па из новине дошао на новчаницу“, Б. П. Није Ариф Алија, Борба, 18. мај 1990; http://www.leksikon–yu– mitologije.net/read.php?id=674 /

92 “Ударнички принципи су спровођени у свим сферама, па и у науци (...) Други тип јунака на фронту борбе за план били су иноватори и рационализатори (...) Негативни примери су саботери, верски мрачњаци, кулаци, буржоазија и интелигенција“. P. J. Marković, нав. дело, 195, 197.

93 О. Kreačić, Tito, maršal Jugoslavije, Jugoslavija , бр. 9, Beograd 1954, 10.

95 B. Groys, нав. дело , 29.

96 У Министраству просвете се одлучивало које радио емисије треба колективно да се слушају, као и о програмима разгласних станица, Љ. Димић, Агитпроп култура , 139. Радио је, према Марковићу, у Југославији тек 60-их година постао кључни медиј масовне комуникације. Према извештају Идеолошке комисије из 1947. године „само 22 % пријемника поседују радници и намештеници, 23 % државни чиновници, а 44 % радио пријемника поседују 'остаци буржоазије'. Агитпроп предлаже следеће мере:
•  1. подизати домаће фабрике јефтиних апарата
•  2. појачати снагу и домет домаћих станица
•  3. побољшати прислушну службу
•  4. увести планску расподелу радио апарата, а не као до сада да се слободно продају
•  5. видети какве су могућности да се у сваку кућу инсталирају јефтини микрофони, као у СССР којим се може дириговати из једне централе. На тај начин би та централа пуштала само домаће станице.
•  6. раскринкавати у штампи реакционарну улогу BBC
•  7. наши другови не слушају те радио станице , и не знају које су то пароле па увек на њих реагују са закашњењем,“ P. J. Marković, Beograd između istoka i zapada 1948–1965 , 489.

97 “Фотографија је систем репродукције чија је сврха ‘хватање' стварних збивања и елемената стварности. Те репродукције, или фотоодрази, могу се комбиновати на различите начине. И слике и начин њиховог комбиновања дозвољавају сваки степен изобличења – било као техничку неизбежност или намерно срачунат ефекат. Резултати се крећу од верних натуралистичких комбинација међусобно повезаних визуелних искустава до крајњих изобличења, до распореда које природа није предвидела, па чак и до апстрактног формализма са остацима стварности“, S. M. Ajzenštajn, нав. дело, 32–33.

98 R. Roud, Jean–Luc Godard, у A. Chase, Avant–Garde, Kitsch and Law, Nova Law Revie ,Vol. 14, No. 2–3, 1990, 568.

99 R. Bart, Mit danas, у Književnost, mitologija, semiologija , Beograd 1979, 271.

100 N. Tarabukin, The Art of the Day, October , No. 93, Summer 2000, 76.

101 „Замислимо снимак једне гигантске хидроцентрале. Фоторепортер је дао снимку пуну снагу приказом последњих радова на великој брани, обухваћених са доњим ракурсом који уочава сву грандиозност нових успеха човечијег рада (...) Али када бисмо под исту фотографију ставили натпис: Наша шеста нова хидро– централа, онда би се ефекат у очима гледаоца повећао бар за шест пута,“ M. Macarol, Karakter i istorijska uloga naše žurnalističke fotografije, 93. „Оно што треба тражити од фотографа јесте способност да свој снимак пропрати натписом који га спасава од помодне отрцаности и придаје му револуционарну употребну вредност. Али овај захтев најизричитије ћемо поставити у тренутку када ми, књижевници, почнемо фотографисати“, W. Benjamin, Pisac kao proizvođač, 106.

102 Jugoslavija , br. 8, Beograd 1953.

103 M. Rowell, нав. дело , 57.

104 В. Костин, Молодые советские живописцы , Москва 1935, 46, у Ч. Попов, Тоталитарното изкуство , 344.

105 “Године обнове дале су нам прве жене ударнице, (...) изумитељице, новаторке, које су својим проналасцима доказале да сматрају фабрику својом,” V. Tomšič, Žene Jugoslavije u obnovi i izgradnji svoje zemlje, Jugoslavija – SSSR , бр. 17, Beograd 1947, 2.

106 L. Nohlin, Žene, umetnost i moć, у Uvod u feminističke studije teorije slike , priredila B. Anđelković, Centar za sa­vremenu umetnost, Beograd 2002, 140; T. Guma–Peterson, P. Metjuz, Feminističke intervencije u istoriji umetnosti, у Uvod u feminističke studije teorije slike , 60–69.

107 S. Sontag, Fascinating Fascism, www.anti–rev.org

108 P. Roubal, Bodies in formation, Mass gymnastics under communism , www.osa.ceu.hu/galeria; „Има слика“, пише М. Кујунџић 1950. године, “на којима се (...) уместо радника приказује скоро симбол рада“, М. Кујунџић, Неколико напомена уз изложбу уметничке фотографије, Фотографија , бр. 2–3, Београд 1950, 34.

109 R. Boer, Althusser, Myth & Genesis 1–3, Journal of Philosophy and Scripture , Vol. 1, No. 2, Spring 2004, 6. www. philosophyandscripture.org/RolandBoer.pdf

112 D. Kujundžić, Boris Groys and the Specters of Marx, in Rei­magining Russia: Cultural and Artistic Transformations in Post–Soviet Russia, www.usc.edu/dept/comp–lit/tympanum/2/kujundzic.html

113 S. M. Ajzenštajn, нав. дело , 69.

114 “Уз звуке марша дефиле је отпочео наступом одреда радника у радничким оделима и официра Југословенске народне армије – симболично изражавајући тесну повезаност Армије са народом. На степеницама Народне скупштине одржан је масовни концерт. Пред хиљадама слушалаца, девет хорова београдских културно-уметничких друштава, спојених у један огроман хор од 700 чланова, уз суделовање великог дувачког оркестра Командне гарде, а под управом Оскара Данона, извели су неколико масовних песама домаћих композитора (...) Око 10 часова увече на Тргу пред Народним позориштем отпочео је велики ватромет који је трајао до дубоко у ноћ“, записао је анонимни репортер у тексту Први мај трудбеници Југославије прославили су величанственим манифестацијама, Борба , 3. мај 1948. Све се, као и у Москви, завршавало великим народним весељем уз ватромет, музику и плес, где је, обично, рано ујутру, првомајска парада почињала разним сиренама, док је симфонију фабричких сирена организовао Пролеткулт у сарадњи са конзерваторијумом, The Street Art of the Revolution , 125.

115 B. Groys, нав. дело , 55.

116 E. Šinko, нав. дело, 65. Статут Савеза фото и кино-аматера Југославије тражи од својих чланова да раде на остваривању програма Комунистичке партије Југославије, да се боре против ревизије марксизма–лењинизма и да учествују у социјалистичкој изградњи своје земље, Fotografijа , бр. 2–3, Beograd 1950, 35.

117 I. Bibikova, The Design of Revolutionary Celebrations , u The Street Art of the Revolution , 23, 124. „Свака демократија тежи популарним фестивалима … Демократија предспоставља слободан живот маса. Да би маса добила осећање о себи она се мора отворено представити, а то је могуће, према Робеспјеру, ако маса има своје сопствене спектакле. Ако организована маса маршира уз музику, пева у један глас или изводи неку гимнастичку или играчку представу, другим речима организује неку параду, тада се она друга, неорганизована маса, окупља около на свим улицама и трговима где се дешава фестивал, она се креће са организованом масом, па се може рећи да сви људи изражавају осећање о својој припадности и самосвести. Ми морамо бити против забаве као јединог циља. Неки људи верују да колективна креативност значи спонтаност, независно манифестовање воље читаве масе. Али ако социјални живот подучава масе некој врсти инстинктивног задовољења у највишем смислу и ритму, не може се очекивати ништа више од живе буке и живописног комешања свечано обучених људи. Прослава мора бити организована као и све у свету што има намеру да произведе дубок естетски утисак. Суштина је да свака драматизована представа мора бити тенденциозна,” A. V. Lunacharsky, On popular festivals, Vestnik teatra, (Theater Courier), No. 62, Moskva 1920, 13, у The Street Art of the Revolution , 124.

118 „Једна од највећих тековина стаљинизма и један од услова који је припремио његово уништење био је 'културна револуција'(...) у новом друштву најприступачније је било оно што је у прошлости било најнеприступачније – образовање и култура. Испоставило се да је много лакше пружити људима добро образовање и приближити их највишим културним сферама него им дати пристојан стан, одећу, храну. Образовање и култура су представљали најснажнију компензацију убогости свакодневног живота,“ А. Зиновјев, Полет наше младости , Београд 1985, 40. „Моју кеву би више ослободила машина за веш него бирачко право“, каже јунакиња у филму Рани радови Желимира Жилника 1969. године.

119 M. Macarol, Karakter i istoriska uloga naše žurnalističke fo­tografije, 91.

120 J. Berger, Understanding a Photograph, у Selected Essays , London 2001, 215–218.

121 Anonim, Najzad, razgovarali smo o – fotografiji..., Foto– kino revija , br. 7–8, Beograd 1961, 16.

122 B. Groys, The Total Art of Stalinism , 25. Надреализам је „ допринео деградацији угледа Аутора тиме што је непрестано препоручивао изненадно разочарење у очекивању значења поверивши задатак руци да пише што брже може о ономе чега сама глава још није свесна и тиме што прихвата начела и искуство да више људи заједно пишу “, R. Barthes, Smrt Autora, Polja , br. 309, Novi Sad 1984, 450.

123 Нобеловац , Иво Андрић , као председник Савеза књижевника Југославије и писац револуционарног Ex Ponta , сматрао је да је партијска директива о угледању на совјетску културу сасвим оправдана и да ће „ наши књижевници и наши уметници (...) бити добри сликари и верни тумачи наше животне и друштвене стварности “, али није могао да прихвати захтев Партије да популарна пракса такмичења и ударничког пребацивања норме постане обавезна и за писце , Љ . Димић , нав . дело , 212.

125 J. Imširović, nav. delo , 122.

126 Ј . Денегри , Социјалистички естетизам , у Педесете : Теме српске уметности (1950–1960), Нови Сад 1993, 104–110; Л . Трифуновић , Студије , огледи , критике , књ . 3, Музеј савремене уметности , Београд 1990, 124; P. Arežina, Šest tipičnih fotografskih karakteristika; Isti, Oblik i prostor, Foto-kino revija , br. 4, 5, Beograd 1958, 2, 2–3; V. Mojsilović, Zakasnelo „otkriće“ Slavka Vorkapića, Isto , br. 11, 2–4; V. Mojsilović, Jubilej Foto-kluba Beograd, Isto , бр . 12, 9.

127 Јосип Боснар , фотограф и дугогодишњи председник Савеза фото и кино - аматера Југославије , истицао је да су „ фотографија и филм снажни друштвени фактори који врше моћан утицај “, Фото - кино ревија , бр . 1, Београд 1959, 3; На фотографију се гледа као на медиј масовне визуелне комуникације , па се у том смислу инсистира и на разлици у броју посетилаца на изложбама : „ У Сенту је стигло 1.112 дела од 219 фотографа из 33 организације – град има нешто више од 25.000 становника , а изложбу је видело преко 17.000 људи “, Н . Живковић , Наше и сликарске изложбе , Исто , бр . 4, 18. Детаљније о хијерархијским системима у тоталитаризму в . Ч . Попов , Тоталитарното изкуство , '242–250, 359–360; Lj. Kolešnik, Hrvatska spomenička skulptura u kontekstu europskog modernizma druge polovice 20. stoljeća: primjer V. Bakića, www.hart.hr/pdf

128 W. Benjamin, Pisac kao proizvođač, 109.

129 G.C. Argan, Arhitektura i nefigurativna umetnost, у Studije o modernoj umetnosti , 177. „ Председништво Централног одбора поставило је директиву плана за 1950. годину у којој је поставило да се у идућој години у организацији Народне технике оспособи 70.000 кадрова кроз рад курсева за потребе армије и привреде ,“ Zaključci II ple­numa Centralnog odbora Narodne tehnike, Fotografija, br. 7–8, Beograd 1949, 98.