Reality, precisely because it is that and because it is beyond our individual minds,
may reach them only by multiplying
itself into a thousand faces and a thousand images.

H. Ortega y Gaset

     The book “Photography and Propaganda” links or edits the ideas of Yugoslav avant–garde groups, above all the surrealists, and then also those rallied around the paper Nova literatura (New Literature), with the agitation and propaganda culture based on the thesis advanced by Boris Groys in his work The Total Art of Stalinism, Avant–Garde, Aesthetic Dictatorship and Beyond (1992). Essentially, the book explores and delves into the theme of the rhetoric of photography from 1945 to 1958, which, on the one hand, is articulated in the magazines Nadrealizam danas i ovde (NDIO) (Surrealism Here and Now) and Nova literatura, while focusing on the spectacle of mechanical images of the new socialist society on the other. Not only the textual and visual narration but also the layout of the book follow this analytical line. We can say right away that the visual messages employed in the magazine NDIO, and in particular the photograph: “Imagination in the Service of Propaganda” were the cornerstone i.e. the igniting spark of the adventure of rethinking photography in the agitprop era. It was, in a sense, hypothetically taken as the matrix of a new popular culture that was directly transplanted from the Soviet into the Yugoslav milieu, in 1932, as a visionary harbinger of a future that had already begun in the agitation and propaganda era if it is perceived as a society of the spectacle of images.

Стварност, управо зато што је то што јесте и што се налази изван наших појединачних умова, може допрети до њих само умножавајући се у хиљаду лица и хиљаду слика.

Х. Ортега и Гасет

    Књига „Фотографија и пропаганда“ повезује или монтира идеје југословенских авангардних група, надреализма пре свега, а онда и оних окупљених око листа Нова литература , са културом агитације и пропаганде на темељу тезе коју је изнео Борис Гројс у делу The Total Art of Stalinism , Avant – Garde , Aesthetic . Dictatorship, and Beyond (1992). У основи, књига испитује и тематизује реторику фотографије од 1945. до 1958. године која се, са једне стране, профилише у часописима Надреализам данас и овде (NDIO) и Нова литература , док се са друге фокусира на спектакл механичких слика о новом социјалистичком друштву. У оквиру те аналитичке линије креће се не само текстуална и визуелна нарација него и модел графичког дизајна књиге. Може се, сасвим отворено, рећи да су ангажоване визуелне поруке у часопису NDIO , а посебно фотографија „Машта у служби пропаганде“, биле камен темељац или варница у авантури размишљања о фотографији у ери агитпропа. Она је, у извесном смислу, хипотетички узета као матрица нове популарне културе која је 1932. године директно пресађена из совјетске у југословенску средину, визионарски најављујући да је будућност већ почела у ери агитације и пропаганде ако се она сагледа као друштво спектакла слика.