The new society relies on solidarity and rhythm.

O. E. Mandelstam

     Boža Ilić's picture Trial Boring in New Belgrade from 1948, the monogram of socialist realism, synthesizes the principal representative model in the agitprop era. It should be read as a monogram, in the sense of a coded message which is in the course of visual communication broken to introduce the observer into the aesthetic, political, moral and cultural layers of Yugoslav socialism. “Boža Ilić articulated the problem of enthusiasm for work, the rhythm and happiness of collective creation in the building of the socialist homeland”, wrote Oto Bihalji–Merin, one of the representatives of the avant–garde in art immediately after its emergence. ⁶⁸ This is a picture–emblem which rests, on the one hand, on the experiences of the tradition of realism, from Velasquez to Courbet, and on the other, on technologically advanced perception based on the experience of mechanical optics.

Ново друштво осланја се на солидарност и ритам.

О. Е. Мандељштам

     Слика Сондирање терена на Новом Београду Боже Илића из 1948. године, монограм социјалистичког реализма, синтетизује основни репрезентативни модел у ери агитпропа. Треба је читати као монограм, у смислу шифроване поруке, која се током визуелне комуникације откључава и уводи посматрача у естетске, политичке, моралне и културне слојеве југословенског социјализма. „Божа Илић је уобличио проблем радног ентузијазма, ритам и срећу колективног стварања у изградњи социјалистичке отаџбине“, писао је, одмах по њеном настанку, један од представника уметничке авангарде, Ото Бихаљи–Мерин.⁶⁸ То је слика–амблем која почива, са једне стране, на искуствима традиције реализма, од Веласкеза до Курбеа, а са друге, на технолошки унапређеном опажању које се базира на искуству механичке оптике.